XIVA XONLIGI BOZORLARIDA BOJXONA YIG‘IMLARI VA BOJMONLAR FAOLIYATI

Mualliflar

  • Muborak Matyakubova Urganch davlat universiteti Author

Kalit so‘zlar:

Xiva xonligi, iqtisodiy munosabat, Bozor faoliyati, bojxona, zakotchi, bojmon.

Annotatsiya

Xonlik g‘aznasi daromadlarining asosini tashkil qilgan bojxona tushumlari bojmonlar tomonidan undirilgan. Bozor faoliyatida bojxona boshlig‘i alohida nufuzga ega edi. Bojmonlar xonning ishonchli vakili, yaqin do‘sti sifatida qaralgan. Savdogarlarning qaysi yo‘ldan yurishlariga qarab bojxonalar qurilgan. Boj har bir kelayotgan va ketayotgan karvondan olingan. Karvondagi har bir savdogar saroy zakotchisi oldiga kirib, boj to‘lagan va yana har bir tuya haqini to‘lab, yorliq yozdirib olgan. Bu yorliqlar mamlakat chekka qishloqlaridan ham chiqib ketguncha xizmat qilgan.

Iqtiboslar

1. Агзамова Г. Ўзбекистон шаҳарлари XVI-XIX асрнинг ўрталарида. Тошкент, 2017. -Б. 136.

2. Алимова Р.Р. Ўрта Осиё хонликларининг қўшни давлатлар билан дипломатик ва савдо-иқтисодий муносабатлари. Тoshkent, 2017. -Б. 90-91. Абдухалилова А. XIX аср охири - XX аср бошларида Хива хонлиги бозорларида солиқ ва йиғимлар. // XXI asr: fan va ta’lim. Ilmiy electron jurnali. № 2, 2024 yil.

3. Кун А. Культурный оазис Хивинского ханства Город Ургенч // Туркестанские ведомости. 1874.№ 6. С.54. Абдухалилова А. XIX аср охири - XX аср бошларида Хива хонлиги бозорларида солиқ ва йиғимлар . // XXI asr: fan va ta’lim. Ilmiy electron jurnali. № 2, 2024 yil.

4. Вамбери А. Путешествие по Средней Азии. М.: Изд.Мамонтова, 1867. - С.104.

5. Бекмуҳаммад У. Хива хонлиги тарихидан лавҳалар. Урганч, 2008. -Б. 32.

6. Муравьёв Н. Путешествие в Туркмению и Хиву в 1819 и 1820 гг. гвардейского генерального штаба капитана Николая Муравьева. – Москва, 1822. – Ч. I-II. – С.82.

7. .Гильмерсен Г. Хива в нынешнем своем состоянии. Выр. «Отечественные записки». 1840.— С. 105. Алимова Р.Р. Ўрта Осиё хонликларининг қўшни давлатлар билан дипломатик ва савдо-иқтисодий муносабатлари. Тошкент, 2017. -Б.89.

8. Худойберганов К. Хива дунёдаги энг кўҳна қалъа.Тошкент. 2012. -Б.96.

9. Давлатёр Раҳим.Оллоқулихон. Урганч, Қувончбек-Машҳура МЧЖ. 2018. -Б.210.

10. Мирпанжий И. Асирликдаги хотиралар. –Урганч, Хоразм. 1997. -Б. 43-45.

11. Сапарбоев Б. Муҳаммад Раҳимхон I даврида Хива хонлиги тарихи (1806-1825 йй.). Бухоро, Дурдона. 2023. -Б.38.

12. Муҳаммаджонов А.Р., Неъматов Т. Бухоро ва Хеванинг Россия билан муносабатлари тарихига доир баъзи манбалар. Тошкент: Фанлар Академияси нашриёти, 1967. -Б. 143.

13. Записки Муравьев Н.Н. Путешествие в Хиву // Русский архив. -М.: 1887. № 9-10. С.61-65.

14. Мунис, Огаҳий. Фирдавс ул-иқбол. Тошкент, 2019.- Б. 359-360.

15. Қодиров Ж., Гаипназаров Р. Ўзбекистон республикасида божхона иши тарихи. // Ўзбекистон божхона ахборотномаси. 2019. № 1. Б.14.

16. Залесов Н. Посольство в Хиву капитана Никифорова в 1841 году.

Yuklab Olishlar

Nashr qilingan

2026-04-05